Pisali smo već da je Evropska komisija pokrenula postupak usvajanja odluke kojom bi se utvrdio adekvatni nivo zaštite podataka o ličnosti u SAD, a što bi omogućilo značajno olakšan prenos podataka iz Srbije i EU ka Americi. Ovo je predstavljalo početak okončanja haosa koji je nastao nakon što je 2020. godine Presudom Suda Pravde EU stavljen van snage EU-US Privacy Shield,

(sporazum koji je predstavljao pravni okvir za prenos podataka o ličnosti iz Evropske Unije u Sjedinjene Američke Države) što je napravilo ogroman problem kompanijama koje posluju sa SAD izazivajući značajno otežavanje procesa prenosa podataka iz Evrope u SAD.

Evropska komisija je 10. jula 2023. godine usvojila odluku kojom se utvrđuje adekvatan nivo zaštite podataka o ličnosti u SAD u skladu sa novim Okvirom zaštite podataka između EU i SAD (u daljem tekstu: Okvir).

U saopštenju za javnost koje je objavila Evropska komisija kaže se da „Okvir privatnosti podataka EU-SAD uvodi nove obavezujuće zaštitne mere za rešavanje svih zabrinutosti koje je izneo Evropski sud pravde, uključujući ograničavanje pristupa podacima EU od strane američkih obaveštajnih službi na ono što je neophodno i proporcionalno i uspostavljanje Suda za reviziju zaštite podataka“.

Po sličnom sistemu kako je to i prethodnim okvirima bilo regulisano, adekvatan nivo zaštite nije podrazumevajući za sve kompanije u SAD, već samo za one koje prođu proces sertifikacije pred nadležnim telom u SAD (U.S. Department of Commerce). Već sertifikovane organizacije će morati da ažuriraju svoje politike privatnosti i usklade se sa novim Okvirom, a nadležno telo će voditi listu sertifikovanih kompanija koje mogu da primaju podatke na osnovu Okvira, od datuma stavljanja na listu.

Navedeni Okvir je primenjiv i na kompanije u Srbiji, u skladu sa domaćom regulativom, te će buduće slanje podataka o ličnosti u SAD biti znatno olakšano u odnosu na dosadašnji sistem koji je podrazumevao prenos podataka na osnovu Standardnih ugovornih klauzula koje imaju značajna ograničenja (posebno u pogledu specifičnih prenosa i u pogledu daljih obaveza prenosioca da obezbedi adekvatne uslove obrade) ili prenos podataka u „posebnim situacijama“ što je svakako bilo izuzetak i primenjivo vrlo restriktivno.

Iz iskustva sa prethodnim okvirima, možemo očekivati pravne izazove i u ovom slučaju. Svakako će glavnu ocenu novog Okvira, najverovatnije ponovo dati Sud pravde EU. U svakom slučaju, ovo su trenutno okolnosti koje kompanije mogu iskoristiti na pametan način i iz nje izvući višestruke koristi.