U svetu intelektualne svojine, nedavni slučaj registracije žiga PABLO ESCOBAR izazvao je živu raspravu i postavio mnoga pitanja o praksi i osnovnim principima zaštite oznaka.

Naime, kompanija Escobar Inc., sa sedištem u Portoriku (SAD) je podnela prijavu za priznanje žiga Zavodu za intelektualnu svojinu EU (u daljem tekstu: EUIPO) i to znaka koji se sastoji iz reči PABLO ESCOBAR za klase roba i usluga Ničanske klasifikacije br. 3, 5, 9, 10, 12-16, 18, 20, 21, 24-26 i 28-45, koje obuhvataju širok spektar robe i usluga kao npr. nemedicinske toaletne proizvode, farmaceutske proizvode, nakit, odeću, obuću, alkoholna pića, bankarske usluge. EUIPO je odlukom br. R 1364/2022-5 od dana 01.06.2022. godine odbio prijavu sa obrazloženjem da je ista u suprotnosti sa javnom politikom i prihvaćenim moralnim principima. Podnosilac prijave Escobar Inc. je izjavio žalbu na takvu odluku, a Odbor za žalbe EUIPO je odbio žalbu odlukom od dana 21.02.2023. godine. Opšti sud EU je dana 17.04.2024. godine doneo Presudu kojom je odbio tužbu Escobar Inc., gde je u obrazloženju naveo da je naziv znaka povezan sa “trgovinom droge i narko-terorizmom i sa zločinima i patnjom koje proizilaze”. Protiv ove Presude je moguće podneti žalbu Sudu pravde Evropske unije.

Tokom postupaka, kompanija Escobar Inc. je isticala da na navedeni način EUIPO krši prezumpciju nevinosti, imajući u vidu da Pablo Eskobar nikada nije osuđen za zločine koji mu se stavljaju na teret, te da su nazivi poput Bonnie i Clyde, Al Kaponea ili Če Gevare već registrovani kao EU žigovi, kao i da nema definicije pojmova “javne politike” i “prihvaćenih moralnih principa”, a praksa navodi da se ispitivanje da li je znak suprotan javnoj politici ili prihvaćenim moralnim principima mora sprovesti u odnosu na percepciju relevantne javnosti u Evropskoj uniji. EUIPO, s druge strane, navodi da prethodne registracije samo predstavljaju okolnost koja može biti uzeta u obzir, ali bez obavezne odlučujuće uloge.

Zanimljivo je primetiti da je EUIPO prethodno odobrio i registraciju žigova kao što su THE GODFATHER, EL CHAPO, MAFIA i YAKUZA. Postavlja se opravdano pitanje kako se tumače pojmovi javne politike i prihvaćenih moralnih principa, kao i zašto postoji neujednačenost u praksi organa. Odbijanje prijave za znak PABLO ESCOBAR može se smatrati novijim trendom koji ukazuje na to da EUIPO sada strože primenjuje uslove zaštite žiga u kontekstu “javne politike” i “prihvaćenih moralnih principa”, a pored toga ovo može imati šire implikacije, uključujući i mogućnost poništaja već registrovanih žigova koji bi se smatrali neprihvatljivim u svetlu novih tumačenja javne politike i moralnih principa.

U svetlu ovog slučaja, važno je napomenuti i nedavnu odluku koja se odnosila na domen PabloEscobar.com, gde je putem postupka UDRP-a utvrđeno da domen pripada kompaniji Escobar Inc., kompanija je argumentovala da je domen prethodno korišćen u svrhu cybersquattinga, odnosno zloupotrebe poznatog imena radi neovlašćenog sticanja koristi od strane prethodnih vlasnika domena Neil Okrent i Ivan Munguia. Kao rezultat, naloženo je da se domen prenese kompaniji, priznajući njen legitimni interes i prava nad imenom Pablo Escobar. Na ovaj način je odlučeno s obzirom na to da je kompanija Escobar Inc. bila nosilac prava registrovanog žiga PABLO ESCOBAR pred američkim Zavodom za patente i žigove, a dodatno, ovaj žig je registrovan i u Austriji.

Rasprava o tumačenju pojmova “javne politike” i “prihvaćenih moralnih principa” u kontekstu registracije žiga jasno ukazuje na potrebu za preciznijim smernicama u ovoj oblasti prava. Dok se očekuje eventualna odluka Suda pravde Evropske unije, Pablo Escobar ostaje bez žiga u EU, a paradoksalno, prepoznatljivost ove oznake je sve veća.