Kako je već evidentno da živimo digitalnu revoluciju, u kojoj se sa dometima veštačke inteligencije (u daljem tekstu: AI) licitira svakodnevno, pojavila su se pitanja autorstva na delima koja je zvanično stvorio kompjuterski program.

U daljem tekstu ćemo se bazirati na odnos AI sistema tj. algoritama koji obrađuju i analiziraju postojeće fotografije, tekstove i muziku i koriste ih za generisanje novih i normativnog pojma autorskog dela.

Sistemi poput ChatGPT-a, DALL·E-a, Amper Music-a su globalno popularni i prema aktuelnim informacija postoji oko 100 miliona korisnika ChatGPT-a koji na dnevnom nivou imaju više od 10 miliona upita. Kada ovi sistemi odgovore na upit, svakim pojedinim odgovorom stvaraju određena dela, koja rađaju brojna pitanja.

Čije je delo?

Zakon o autorskom i srodnim pravima (u daljem tekstu: Zakon) definiše autorsko delo kao originalnu duhovnu tvorevinu autora, izraženu u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine, a autora kao fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo.

Ključna razlika između autorskog dela i dela stvorenog “uz pomoć” AI-a je ta što Zakon autora definiše isključivo kao fizičko lice, dok algoritmi i programi se koriste za obradu podataka i generisanje novih rezultata na osnovu unapred definisanih pravila i parametara u kom slučaju, stvoreno delo nije delo čoveka, već je rezultat navedenog tehnološkog AI procesa.

Takođe, prema srpskom Zakonu, autorsko delo mora biti „duhovna tvorevina“, što je usko povezano sa činjenicom da autor može biti samo fizičko lice – čovek. Duhovni sadržaj autorskog dela mora doći do izražaja u samom delu.

Da li je AI u stanju da stvori originalno delo?

Zakon ne definiše uslov originalnosti koji je preduslov za postojanje autorskog dela i autora, ali imajući u vidu sudsku praksu i pravnu teoriju, može se doći do zaključka da je delo originalno ukoliko je isto stvoreno samostalno, bez kopiranja tuđeg rada, originalno delo je individualno delo. Dela koja stvara AI su takva da su uglavnom kombinacija i obrada postojećih podataka, uz primenu algoritama. U tom smislu, ta dela su više rezultat matematičkih proračuna nego kreativnog procesa. Sve ono što se nama čini „originalno“  i  „kreativno“ je zapravo skup, analiza i obrada postojećih podataka. Tehnološki razvoj AI i dalje nije dostigao originalnost svojstvenu ljudskom stvaralaštvu, a ostavljeno je pitanje da li će se to dogoditi u budućnosti.

Povreda autorskog prava od strane AI

U svetu se sve više postavlja pitanje da li AI sistemi koji generišu fotografije i muziku mogu izvršiti povredu autorskog prava. Konkretno, ovi sistemi stvaraju fotografije ili pesme koje oponašaju stilove autora, što može predstavljati povredu autorskog prava. Ipak, kreatori AI sistema tvrde da se ovaj proces obrade podataka radi generisanja novih umetničkih dela može smatrati poštenom upotrebom (fair use) i da bi se ova doktrina mogla primeniti u odgovarajućim slučajevima.

Dosadašnji pristupi i budućnost AI-a Sudska praksa povodom potencijalnog autorstva AI-a još uvek se razvija, jer se ovo pitanje relativno skoro pojavilo i zakoni se prilagođavaju novim tehnologijama. Za sada, sudovi primenjuju postojeće zakonske okvire koji su prilično harmonizovani po pitanju definicije autora i autorskog dela.

Jedan od AI generatora Deep AI navodi na svojoj stranici sa uslovima korišćenja usluge da je sav sadržaj kreiran korišćenjem njegovih AI alata “oslobođen” autorskog prava za bilo koju vrstu upotrebe, ličnu ili komercijalnu.

Zatim, dana 16.03.2023. godine Kancelarija za autorsko pravo SAD-a je donela politiku kojom je potvrdila dosadašnji stav – samo čovek može da bude autor, ne i AI. Dalje, autor nije ni fizičko lice koje unosi zahtev, prema kojem AI kasnije generiše dela, ali umetnička, muzička i druga dela nastala korišćenjem AI mogu biti kvalifikovana za registraciju autorskog prava, pod uslovom da postoji dovoljno “ljudskog autorstva”. Postoje i drugačiji pristupi, u državama poput Hong Konga (SAR), Indije, Irske, Novog Zelanda i Velike Britanije, autorstvo dela koja stvori veštačka inteligencija dodeljuje se programeru.

Ovaj pristup je implementirao Zakon o autorskom pravu, dizajnu i patentima Velike Britanije, koji propisuje da se u slučaju književnog, dramskog, muzičkog ili umetničkog dela koje je generisao računar, autorom smatra osoba koja je organizovala proces kreiranja dela. Ovakva odredba znači da se programer koji je kreirao AI koja stvara dela, može smatrati autorom tih dela. Iako ovakvo rešenje nije primenljivo u svim državama i u svim situacijama, ono predstavlja jedan od pristupa u rešavanju pitanja autorstva u kontekstu AI-a. Takođe, pitanje povrede prava od strane AI sistema nije jednostavno pitanje, jer se poštena upotreba primenjuje na različite načine u zavisnosti od pravnog sistema. Na primer, dok se pojam poštene upotrebe primenjuje u SAD-u, on nije poznat pravnom sistemu EU. Kao takvo, pitanje povrede autorskog prava od strane AI sistema je vrlo složeno i stručnjaci u ovoj oblasti napominju da se mora rešiti sudskim putem.

Verovatno je da će se zahtevati dalje istraživanje i razvoj pravnog okvira kako bi se obezbedila zaštita autorskog prava u doba kada AI postaje sve prisutnija u stvaranju umetnosti i drugih kreativnih dela uz pitanje da li su ista autorska dela. Najzad, balans između zaštite autorskog prava i omogućavanja inovacija u AI će biti ključan za održivost ove oblasti u budućnosti, što znači da treba osigurati da autorsko pravo ne ograničava napredak u AI-u, ali istovremeno i zaštititi autore i njihova prava.