Volt Dizni je izjavio da ne smemo zaboraviti jednu stvar – sve je počelo od miša. Čini se da ni javni domen neće dozvoliti da to zaboravimo, jer, simbolično, na početku ove godine razmišljamo o jednom mišu i njegovom snažnom uticaju na pravo intelektualne svojine.

Dolaskom 2024. godine, autorskopravna zaštita za film “Parobrod Vili“ je istekla u SAD, te je isti postao deo javnog domena na teritoriji SAD-a. Tako je prvi lik Mikija, u tandemu sa Mini Maus, slobodan za autorsko korišćenje od strane bilo koga. Preciznije, sloboda ovih likova se odnosi samo na prvi lik iz pomenutog filma, dok su ostale novije verzije likova (Miki Maus sa belim rukavicama, Miki i Mini Maus u boji i dr) i dalje pod autorskopravnom zaštitom.

Prvi Miki Maus se ovim pridružio drugim Diznijevim likovima koji su već u javnom domenu: Bambi, Vini Pu, Pepeljuga, Snežana, Petar Pan…

Autorskopravna zaštita je različita u različitim zemljama te je Parobrod Vili i njegov Miki u nekim državama u javnom domenu od ranije, a u nekim pak autorskopravna zaštita i dalje traje.

Trajanje autorskog prava

Decenijama unazad, pitanje trajanja autorskog prava bilo je stecište mnogih polemika, a Miki Maus se često nalazio u samom epicentru rasprava.

Naime, prema Bernskoj konvenciji iz 1886, koja postavlja temelje za brojne aspekte autorskog prava i jedan je od najznačajnijih međunarodnih akata u ovoj oblasti, predviđeno je minimalno trajanje autorskog prava – 50 godina od smrti autora ili koautora, u zavisnosti od toga koji od njih poslednji umre. Međutim, EU direktivom o harmonizaciji roka trajanja autorskog prava i određenih srodnih prava iz 1993. godine ovaj rok je produžen na 70 godina od smrti autora, uz obrazloženje da se prosečni životni vek produžio.

Slično, u SAD-u je 1998. godine produženo trajanje autorskopravne zaštite sa 50 na 70 godina od smrti autora za fizička lica – nosioce autorskog prava. Zanimljivo je da je Miki Maus zakon iz 1998. godine, kako ga je prozvala javnost, produžio rok zaštite sa 75 na 95 godina od objavljivanja dela za dela čiji je nosilac autorskog prava pravno lice. Ovaj zakon dobio je svoj nadimak zbog uočenog obrasca produženja autorskopravne zaštite za dela kompanije Volt Diznija pred njihov istek, prvo 1976. godine, a zatim 1998. godine. Ipak, čarolija više nije što je bila pre, te je Miki Maus u zemlji svog nastajanja sada slobodan.

Autorsko pravo vs Žig

Miki Maus nas je još jednom naveo da razmislimo o različitim vidovima zaštite prava intelektualne svojine i uočavanje distinkcije određenih vrsta zaštite.

Autorskim pravom se štiti originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, ono je vremenski ograničeno i prestaje istekom vremena trajanja, te nakon toga ulazi u javni domen i pripada svima.

Sa druge stane, pravo na žigu je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Ovo pravo je vremenski neograničeno i može trajati sve dok znak služi svojoj osnovnoj funkciji – razlikovanju robe ili usluga.

Autorsko pravo na liku Mikija Mausa je prestalo, ali sam lik, kao i naziv „Miki Maus“ su žigom zaštićeni znak za brojne vrste robe i usluga (čak 33 klase Ničanske klasifikacije). Konkretno, ovo znači da niko ne može da obeležava robu ili uslugu znakom koji je sličan Mikijevom liku ili imenu, u suprotnom bi došlo do povrede žiga.

Međutim, kako je istekla autorskopravna zaštita moguće je npr. na osnovu Mikijevog lika stvoriti novo originalno delo prerade, bez bilo čije dozvole.

Primenom ovog prava je recimo nastao horor film Vini Pu: Krv i med, napravljen po liku simpatičnog Vinija Pua nakon što je njegov lik prešao u javni domen.

Verovatno inspirisan ovom idejom, početkom ove godine je objavljen trejler za horor film sa „slobodnom“ verzijom Mikija, a i drugi digitalni kreatori su se poigrali slobodom koja im je na raspolaganju.

Zanimljivo je da su i moralna prava autora različito regulisana u različitim zemljama, te za razliku od Srbije (gde moralna prava ne prestaju), u SAD korisnici dela u javnom domenu se ne moraju osvrtati ni na ova prava.

Razumevanje i razlikovanje autorske zaštite i zaštite žiga je ključno kako bi se izbegle zablude i shvatanje da neograničeno trajanje žiga podrazumeva monopol nad određenim znakom, uz dalju zabranu korišćenja u kreativnom stvaralaštvu. U tom kontekstu, presuda Vrhovnog suda SAD-a u predmetu Dastar Corp. v. Twentieth Century Fox Film Corp. iz 2003. godine naglašava da se žig ne sme koristiti kako bi se zaobišlo autorsko pravo, jer bi to “stvorilo vrstu mutiranog zakona o autorskim pravima koji ograničava federalno pravo javnosti da kopira i koristi istekla autorska prava.”

Priča o mišu postaje, ne samo simbol slobode stvaralaštva, već i podsticaj za preispitivanje  načina na koji koristimo, razumemo i štitimo intelektualnu svojinu.