Danskom parlamentu je 8. oktobra 2026. podnet predlog izmena zakona o autorskom pravu, kojim se uvode posebna pravila o digitalnim imitacijama lika, glasa, pokreta i umetničkog izvođenja. Predlog još nije usvojen, a stupanje na snagu predviđeno je za 1. januar 2027.
 
Predlog uspostavlja dva povezana, ali različita nivoa zaštite:
 

 
Razlika je u predmetu zaštite. Prvo štiti identitet pojedinca, a drugo prepoznatljivost samog umetničkog nastupa, odnosno način govora, pevanja, gestikulacije i interpretacije.

Šta nije zabranjeno
 
Predlog ne uvodi opštu zabranu tehnologije. U središtu zabrane je činjenje realistične digitalne imitacije dostupnom javnosti bez pristanka.
 
Privatno generisanje, bez javnog plasiranja, načelno nije obuhvaćeno. Očigledno fantastični ili stilizovani prikazi po pravilu ne ispunjavaju uslov uverljivosti.
 
Predviđeni su i izuzeci za karikaturu, parodiju, satiru i kritiku. Ipak, oznaka „parodija” nije neograničeno opravdanje: ako uverljiv snimak navede mnoge da poveruju da je izjava zaista data, ili ozbiljno ugrožava nečiji ugled ili značajne interese, izuzetak može ostati bez primene. Presuđuju namera autora, način predstavljanja i verovatno razumevanje publike.
 
Ugovaranje
 
Najopipljivije posledice videće se za pregovaračkim stolom. Odobrenje za prikazivanje snimljenog nastupa nije nužno i odobrenje za stvaranje digitalnog modela koji može da proizvede neograničen broj novih scena, izjava ili pesama. Zato digitalne replike postaju samostalna tema ugovaranja. Ovakav model bi nužno značio da ugovorom treba urediti:
 

 
Predlog sadrži prelazno pravilo prema kome se nova prava ne bi primenjivala na ugovore zaključene pre stupanja zakona na snagu.
 
Oznaka „AI generated” nije dozvola
 
Član 50 Akta EU o veštačkoj inteligenciji (AI Act) propisuje obaveze otkrivanja da je sadržaj veštački generisan ili izmenjen. Takva oznaka, međutim, ne daje pravo na korišćenje tuđeg lika, glasa ili izvođenja. Važi i obrnuto: postojanje dozvole ne isključuje obaveze transparentnosti kada su primenljive.
 
O pravilima označavanja AI sadržaja pisali smo u „Transparentnost AI sadržaja u fokusu novih evropskih propisa”
 
U kom pravcu ide regulativa
 
Danski predlog možda neće postati konačan evropski model, a otvara i pitanje da li je autorsko pravo uopšte najprimereniji okvir za zaštitu digitalnog identiteta. Ipak, jasno pokazuje da se rasprava pomera sa autentičnosti snimka na kontrolu nad digitalnim identitetom.
 
Pravo pitanje zato nije da li je neko „vlasnik” svog lica i glasa, već ko, pod kojim uslovima i koliko dugo sme na osnovu njegovih ličnih obeležja da napravi novu digitalnu verziju osobe.